Свети Василије Острошки је рођен као Стојан Јовановић, 1610. године у селу Мркоњићи, у Поповом пољу, надомак Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића. У страху од Турака, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завала, у којем је тада игумановао његов стриц Серафим. Тамо се учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, где након похађања манастирске школе, најзад прима и монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у Пећку патријаршију, и по благослову патријарха Пајсија, даље на Свету гору, а затим у Влашку и Русију. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу Херцеговине. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи, одлуком Светог Синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом – митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу Скендеријски.

Његов живот био је стално у опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких свештеника и мисионара. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијата Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Хецег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта и Бјелопавлића. Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио свој строги подвижнички живот. Умро је 1671. године. Његов гроб и његове мошти чувају се у манастиру Острог до данашњег дана. У његову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани.

Свети Василије Oстрошки је велики чудотворац чија су дела позната и изван граница Српске православне цркве. Његово свето тело почива у целости у острошкој испосници, неподложно закону труљења. Црквица у којој почивају мошти овога свеца испуњена је пријатним мирисом, који задивљује сваког поклоника. Острошка испосница у којој се подвизавао Свети Василије, и у којој почивају његове мошти, и данас је својеврсна Витезда, бања исцељења, у којој многи болесни, хроми, сухи, згрчени налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом. Не могу се избројати разна чудеса која је Господ учинио преко овога свеца и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа, посредством овог великог светитеља.