Халкокондило, атински историчар, рођен у једној великашкој породици у Атини, писао је у другој половини XV века. Династији Палеолог (владари Ромејског царства) је служио и као дипломата. Он је написао једну историју Ромејског царства, старим грчким језиком, обухвативши догађаје од 1298. до 1463. године. То Халкокондилово дело налази се данас у Паризу, у Националној Библиотеци, у колекцији – Византијски писци.

Већ у првом делу тог интересантног дела, наћи ћемо и прва обавештења о Србима. Једно од Халкокондилових сведочанстава о Србима каже и следеће: Срби или Трибали, народ најстарији. Највећи од свих. То знам поуздано. Могло би се рећи да овај историчар претерује, међутим, нема разлога да се сумња у веродостојност његових обавештења, будући да се он показао реалним у свему другоме, па онда сигурно и у односу према народу, Србима, према којима није гајио неку претерану љубав. Зна се да је Халкакондило био један од најкултурнијих људи свога времена, као и да је био савестан као писац и историчар. У његово доба постојали су рукописи и списи, за нас данас изгубљени (или однесени у Ватикан), а на које се један такав историчар и озбиљан писац ослањао.

Изневши наведено о Србима – Трибалима, Халкакондило их је идентификовао са Трачанима, за које је Херодот (отац историје) од речи до речи, рекао исто. Халкакондило се не слаже само у тој појединости са Херодотом, већ у још једној – исто тако важној, јер нам је она двоструки доказ да су два историчара у размаку од 2000 година, говорили о истом народу. Халкакондилова мисао је продужетак Херодотове и ево како гласи: – Али опет знам, премда су народи ови различити по имену, ипак се не разликују по обичајима, а и говоре истим језиком. Халкакондило каже и следеће: – Трибали, Мизи, Илири, Сармати, сви се између себе служе истим језиком. Бораве с ове и с оне стране Дунава, нашироко и надугачко владајући. Овај људски род, такав је мој закључак, борећи се са различитим бурама судбине, запосео је области око Јонског мора, и тамо учврстио седишта.

Себастијан Долчи (писац, умро 1777. године) каже следеће: – Језик Сармата налик је на језик Илира, који обитавају од Јоније до Венеције, а и једни и други налазе задовољство у предности које им пружа старо порекло. И једни и други живе по областима и једних и других. Зна се да су Илири, обитавали у Пољској и Сарматији, или су, пак, Сармати дошли у овај Дунавски простор, у Мизију, у области Трибала и Илира, које се пружају према Јонском мору, па све до Венеције.

Себастијан Долчи такође додаје: – Оно што, на основу старих споменика поуздано знам, Трачани и Гети су сасвим сигурно имали заједнички језик.

Године 1803. у Паризу је објављено једно огромно дело у шеснаест томова: Географија, математика, физика и политика свих делова света. Ово дело је написано према ономе што је било објављено као тачно и ново од природњака, географа, путника и твораца статистике, међу најпросвећенијим народима. У десетом тому тога дела, на страни 6, аутор пише (описујући битку на Косову између Срба и Турака) и следеће: – Мурат (турски султан) је био убијен од једног Трибала. Оно што привлачи пажњу је управо то да се један српски војник поистовећује са Трибалом. Учени Европљани сасвим сигурно не би употребили назив Трибал, да за то нису имали ослонца у документима и сведочанствима. Херодот, отац историје, је говорио да су најмногобројнији народ после Хиндуса, древни Трачани (Трибали, Илири).

Ђорђе Кедрин, цењени Ромејски хроничар, који је живео и радио у XI и XII веку, написао је једну доста опширну хронику. Он је том хроником обухватио догађаје од постанка света, па све до почетка владавине Ромејског цара Исака I Комнина (1057. године). У својој хроници, говорећи о земљи, где се један народ налазио од постанка света, коју назива Трибалија, Кедрин каже следеће: – Ова земља је земља Срба.

По Птоломејевим географским картама, Страбоновим и Плинијевим сведочанствима, Дачани, Трачани и сви други антички, балкански народи, па и они у јужној Русији, били су Срби.

Карло Велики је 805. године, да би што ефикасније онемогућио одбрану Срба, установио појас у коме се није смело продавати оружје Србима. Борио се против Срба, а да они нису били баш лак плен, говори и наредба Карла Великог из 807. године у којој каже: – Ако нас нападну Чеси, треба у борбу да ступи трећина војске, а ако нападну Срби, онда сва војска. Велике битке је Карло Велики водио против Срба 806. године, између Десаве (Десау) и Србиште (Зербст), на српском току реке Лабе (Алба). Такође, Карло Велики је установио границу према Србима, коју је назвао Limes Sobaricus.