У Светој земљи има више хришћанских светиња које су значајне за Србе. Та света места су и српске светиње које су изградили, освећивали, даровали, у којима су се молили и које су чували Срби. Ове светиње су:

-Параклис у цркви Васкрсења Христовог;

-Манастир Светог Георгија у Акри;

-Соба Тајне вечере, Горњица;

-Манастир Светог Јована Богослова у Акри;

-Дом Светог Јована Богослова на Сиону;

-Манастир Светог Теодосија Киновиарха;

-Манастир Светог Јована Крститеља;

-Пирг Светог Симеона, Лавра Саве Освећеног;

-Манастир Светог Георгија у Јерусалиму;

-Црква Светог Илије на Кармелској Гори;

-Манастир Светих Архангела у Јерусалиму;

-Црква Светог Николе на гори Тавор;

-Манастир Часног Крста у Јерусалиму;

-Манастир Светог Герасима на Каламону.

После крсташких похода, ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са Јерусалимом као владарска династија Немањића. Од владавине Стефана Немање почињу и први помени о деловању Срба у Палестини. Стефан Немања је богато даривао и претварао у своје задужбине Господњу цркву – Цркву Васкрсења Христовог – Христов гроб у Јерусалиму, као и цркве Светог Јована Претече и Светог Теодосија Киновиарха у јудејској пустињи. Године 1229. у Палестину први пут долази Растко Немањић, као архиепископ српски Сава. Монах Сава је обилазио јерусалимске цркве, дуго се молећи у њима и богато их даривајући проширивши тако знања о Србији у источнохришћанским земљама. Силно благо које је монах Сава добио од краља Радослава утрошио је на куповину црквених ствари и реликвија. Такође, обилно је даривао и манастире. Одлазећи из Јерусалима, Сава је од патријарха добио сребрно жезло, при врху украшено дијамантима, које је било у манастиру Милешева, да би, због сигурности, средином XVI века пренето у ризницу манастира Свете Тројице, код Пљеваља, где се и данас налази. Из Никеје, Свети Сава ће донети и највећу реликвију – делић крста на коме је распет Исус Христос. Овај делић троједног дрвета се налази и чува у манстиру Хиландар, а једна честица Часног крста, али другим путем, стигла је и на Цетиње и сада је на кивоту Светог Петра Цетињског. После Саве Немањића, задужбине и дарове у Светој Земљи наставили су краљ Милутин, цар Душан, патријарх Јоаникије, Урош Нејаки, Јакшићи, Бранковићи и многи други.