На почетку своје владавине Урош је био непријатељски настројен према Цариграду. Већ 1127.он ослобађа град Рас, који су Ромеји претходно заузели.  Међутим, оштра реакција Ромејског царства је приморала Уроша да потпише мир и да се обавеже цару да ће по потреби слати своје снаге – 2000 војника за ратове на западу, а 300 војника за ратове на истоку, Била је то година када је Угарска започела рат са Ромејским царством, који се завршио две године после потписивањем мировног споразума.

Крајем 1129. Урош је повукао стратешки и важан дипломатски потез. Своју кћерку Јелену је удао за Белу Слепог, братучеда угарског краља Стефана II, чиме је својим потомцима обезбедио озбиљан политички ослонац у Угарској. Слепи Бела је владао Угарском десет година, од 1131. до 1141. године. У средњем веку није био обичај да слеп човек влада државом. Бела је успео да се одржи на власти уз подршку њему оданих људи, пре свега способне краљице Јелене, али и њеног рођеног брата Белоша, сина Уроша Првог. Угари су за време владавине Беле и Јелене освојили део Далмације, градове Сплит, Трогир и Шибеник. Јелена је са Белом имала  четири сина: Гезу, Ладислава, Стефана и Алмоша.

Савез са Угарском је пружао Урошу подршку у борби за самосталност у време када је оснажено Ромејско царство гушило сваки покушај одвајања појединих делова територије.

Поред ћерки Јелене и Марије, која је удајом за Конрада Пшемисла од Знојма 1134. године постала чешка кнегиња и чији се лик и данас налази, са ликом њеног мужа, на ктиторској фресци у Краљевској капели у Знојму. Урош је имао и синове: Уроша II Примислава, Белоша и Десу. Урош I је владао Рашком до 1145. године, а значај његове владавине је у томе да је увео Рашку у међународну политику.