У долини реке Ибар, српски краљ Урош I је у знак љубави према својој вољеној Францускињи, а српској краљици, Јелени Анжујској, дао да се засаде силни јорговани дуж клисуре Ибра, не би ли се отмена дама осећала као код куће.

Усред Долине јоргована, ни на небу, ни на земљи уздиже се велика тврђава, Маглич. Ова тврђава је подигнута на 150 метара, на литици, изнад нивоа реке, на једном од западних огранака Столова. На крајње неприступачном терену, где је са три стране окружен реком, а само за пешаке је доступан са западне стране. Пењање на Маглич представља праву авантуру, уске кривудаве стазе, стрме литице, висећи мост итд.

Маглич је подигао Стефан Првовенчани (Стефан Немања II), а доградила га је Јерина (Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића, у народу познатија као – проклета Јерина.

Гледан одоздо, делује недостижан, као камена краљевска круна, на врху велике стене. Преживео је све невоље и ратови, вероватно захваљујући неприступачности, а главна функција му је била заштита пута дуж клисуре, која спаја два црквена седишта – Жичу и Пећку патријаршију. Маглич се налази на 20 километара јужно од Краљева. Тврђава је неправилног облика, прилагођеног терену на ком је изграђен. Има седам кула, високих око десетак метара, као и централну, донжон кулу, која је два пута виша од осталих, која се налази на највишој тачки тврђаве. Донжон кула је иначе карактеристика свих средњовековних утврђена и имала је функцију осматрачнице.

Укупна површина унутрашњости износи око 2000 квадратних метара. Град је преграђен, тако да има два дворишта, источно и западно, унутар којих се налазе остаци грађевина: црква Светог Ђорђа, као и велике палате, која је била двор господара града.